Cveće, proleće i ostale bajke

6. aprila 2016.

Cveće, proleće, leptirići, šarenići. Love is in the air.

No, ne mogu a da ne razmišljam o činjenicama. Nije da ne verujem u lila jednoroge. Jesam. I hoću. I činjenica je da me na taj način izbegnu razne neke loše vesti, a mrgudi me uglavnom zaobiđu… Ipak, činjenica je i da se nekad neke loše stvari dese nekim dobrim ljudima, bez obzira što žive svoj život ogrnuti osmehom i ne štede na pozitivnosti.

Ponekad, život baš i ne izgleda savršeno i šareno. I ako želite da čitate o čarobnom štapiću za rešenje svih vaših problema i da vas neko uverava da ako budete dovoljno jako želeli, sedeli, želeli, sedeli, ne radili ništa, sedeli i dalje želeli, svakako ćete postići baš sve što ste naumili jer ste naj-jako želeli ili o ultimativno nasjrećnijem momentu prolaska ispod duge prosvetljenja – ovo prosto nije taj tekst. Žao mi je.

Patnja, bolest, tuga… sve su to delovi života. I baš sam zla što po ovakvom danu pišem o tome, zar ne? A u tome je poenta. Jer život ne bira. Ne postoji dobar dan za patnju. Ne postoji dobar dan za tugu. Ne postoji dobar dan za bolest. A ne postoji ni dobar dan za umiranje.

Bez obzira ko ste vi, šta radite, koliko imate para na računu, život vas određenim udarcima razvali. I nije taj udarac ono šta razvali, već naš odgovor na to. Sećanja, zbrajanja, razbrajanja. Jesam li mogla drugačije?

Pre dva meseca osetila sam bol u leđima. Jedan dan. Drugi dan. Nisam se ni osvrnula. Who cares, kičma me žiga, pomislila sam. Posle nedelju dana nije prolazilo, intenziviralo se i postalo nesnošljivo. Gratis se neki svirep i tup bol proširio i na grudi. Dah mi je postao kraći za pola, a strah duži puta tri.

Ok, da se ne lažemo. Po ceo dan sedim ispred računara. Joga mi je sad već samo u lepom sećanju. Pušim, pa…prilično. Nisam baš šampion u zdravoj ishrani. Google ne pomaže u napadima panike. Ali napad panike pomaže Googlu, jer sam se od samodijagnoze, bukvalno prepala da idem kod lekara. Na kraju sam, skoro pod prisilom, otišla. Jedva sam shvatila kod kog specijaliste treba da idem. Bolnice, neki mirisi koji me teraju na muku, neke slike koje me teraju da plačem. Upala sam u stanje u kom sam se već opraštala od ljudi, sunca, života.

I, znam, čujem vas…. Kakve su ti misli…. Šta zračiš to privlačiš… I u sve to verujem, možda više nego većina ljudi koju poznajem, ali da vas pitam nešto: DA LI STE STVARNO SVEGA TOGA SVESNI ILI TO SAMO RANDOM IZGOVARATE?

Da li znate da se bolest ne dešava samo drugima? Da li znate da “šta zračiš to i privlačiš” ne znači da treba da budete samo edukovani na temu spoznaje sebe, već i da nešto zaista ČINITE za sebe? I za ljude oko sebe? Da li shvatate da treba da prestanete da se zaj**avate sa svojim životom? Iz ovih stopa. Sad. Odmah.

Da treba da prestanete da se durite zbog gluposti. Da treba da pozovete roditelje, braću, sestre, prijatelje, ako imate sreće i imate ih. Da treba da prestanete da brojite ko je koga zvao zadnji put. Da treba da prestanete da merite ko je kome za života učinio više. Ili ćete da čekate da neko umre? Ili da vi umrete? Sigurna sam da će tad biti prilično kasno.

Kada je osvanuo jedan od ovih prvih lepih dana u prolećnom nizu, moj dragi bivši muš me je pitao da li mi je bolje. Kad sam mu odgovorila odrično, rekao mi je: “Mislio sam da će ti biti bolje kad se prolepša vreme”. I ja sam mislila. Svašta sam mislila.

Svakakve ljutnje među ljudima postoje. Svakakvi nesporazumi. Bol. Neizgovorene reči, zamerke, dužan-si-mi-ovo-ili-ono. Ali je sve ok, dok imamo na koga da budemo ljuti. Dok je ta osoba tu, živa, zdrava, hoda ovom planetom. Da je nema, sve bi ljutnje pale u vodu. Svi dugovi, zamerke. Jedino što bi bilo važno je da nije tu. Zašto je onda tako teško da budemo zahvalni što danas jeste tu i ne bavimo se budalaštinama i isterivanjem neke umišljene pravde?

Jer, neko je danas i dalje bolestan. Neko bije neke svoje teške bitke. Bez obzira na cveće. Proleće. Leptiriće. Šareniće. I sva ljubav “in the air” ne može mu vratiti vreme.

I znam, nije baš prijatno ovo čitati, naročito ne danas, naročito kad sve podseća na buđenje i rađanje. E baš zato danas. Da ne bude kasno, u neku tamo jesen.

Još jednom ću da vas podsetim: PRESTANITE DA SE ZAJ**AVATE SA SOPTVENIM ŽIVOTOM!

I za ime Boga, Bude, Univerzuma, kogagod ili čegagod, molim vas – nemojte čekati da kažete onima koje volite da ih volite.

Manite se više tih ljutnji kako biste nekoga vi naučili lekciju. Od toga nikakve vajde svakako nema. Nemojte da budete najsuroviji prema onima koji su vama najvažniji.

Nemojte da trošite život na gluposti poput gomile novca, kako biste kupili stvari koje vam svakako ne trebaju. Kad dođe kraj, kad vreme iscuri, potpuno je nevažno koliko je ko novaca zaradio. Postoji samo jedna formula za sreću: da volite i da budete voljeni.

PS. Univerzum se ipak pobrinuo da sa mojim rezultatima bude sve u redu. Možda baš da bih vam sve ovo napisala. Možda da biste baš vi pomislili: Živ/a sam. Zdrav/a sam. Hej, pa to je i više nego dovoljno!

PS1. Duško Radović je rekao: “Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne”. Evo, ja sam počela. Za sebe. A sad malo vi. Za sebe.

Sigurno će vam se i ovo dopasti

14. aprila 2021.
Štrudla sa makom ili poučna priča o pretpostavkama

Verujem da već znate i sami: ja ne verujem u bla-bla sadržaj, a „10 načina za ovo ili ono“ prosto nije moj stil. Kao i za sve u životu – verujem u iskustvo i u dobru priču. A današnja priča vodi nas u vreme kada sam se jednom baš, baš mnogo zaljubila. A znate kako […]

29. marta 2021.
BURNOUT – sindrom koji ne bira

*Pre nego što se udubim u temu, želim jasno & glasno da napomenem da nisam terapeut, psiholog, niti sam stručna kada je oblast mentalnog zdravlja u pitanju. Tekst je nastao kao interpretacija, zapis i uvid mog ličnog iskustva i kao takav ne služi u svrhe lečenja burnout sindroma. E sad, znate onu priču: Neko je […]

4. januara 2021.
5 esencijalnih pitanja koja bi trebalo da postavite sebi pre nego što uopšte počnete da pišete

Ne znam da li ste čuli za onu izreku: „O čoveku više možeš da saznaš po pitanjima koja ti postavi, nego po odgovorima koje ti da.“ Iskreno, meni je ova tvrdnja prilično legla, jer… ja sam vam ona osoba u narodu poznata kao pola žena, pola „Zašto?“ Od malena sam pravi mali radoznalac (toliko da […]

LJUBAV NA PRVI KLIK

SoulBuzz newsletter

Prijavite se na SoulBuzz, najšarmantniji newsletter u vasioni. Saznajte zašto preko 10 hiljada ljudi svake srede sa nestrpljenjem iščekuje, do kraja čita, rado šeruje i svim srcem voli ovaj mejl.
SoulBUZZ
Plus, čim se prijavite i potvrdite svoju prijavu, stiže vam i buzz iznenađenja.
A ko od vas ne voli iznenađenja?
Mapa sajta
Prijavite se na SoulBuzz newsletter
COPYRIGHT © SNEŽANA MARKOVIĆ | SVA PRAVA ZADRŽANA
COPYRIGHT © SNEŽANA MARKOVIĆ | SVA PRAVA ZADRŽANA
Made by: R.M.F.