FOMO, JOMO i ostale (internetske) zavisnosti

2. septembra 2019.

Ako bih se vodila logikom: "ako nije na Instagramu, onda kao da se nije ni desilo“, mogla bih da zaključim da se više od dve trećine mog života nije ni desilo.

Više je momenata koje izvlačim iz arhive sopstvenih sećanja, nego onih koje sam arhivirala na društvenim mrežama. Ona jedna pesma od koje mi se koža naježila od glave do pete. Pa, onda onaj jedan najpoljubac u kolima. Miris istarskog mora koji mi je izlečio rane na srcu. Sunce i ja na koncertu Depeche Mode, u martinkama, na plus četrdeset. Smeh na parkingu ispred McDonaldsa kod novobeogradske fontane, u tri noću. Ono kad sam pobegla sa planete zemlje pred planirani put u Rim. No, dobro. Rim je još uvek na istom mestu. Ako je verovati Instagramu.

Internet je meka za nas radoznalce. Zarazan je, svaki klik otvori vrata za još deset novih (minimum). World wide web. Svi smo umreženi. Povezani. Uvezani. Oduvek smo bili, ali nam je net to samo plastično pokazao. A najveća dragocenost je ta što je net u moj život doneo ljude koje verovatno nikada drugačije ne bih srela.

Koristimo ga za poslove, istraživanje, učenje, muvanje. Stvarno nekad mislim da mora biti da je to neka kosmička sreća kad živim u ovom vremenu. Nekako se čini da je sve magično i lako. Ako ne lako, a ono bar lakše.

Okej, pa šta je onda pošlo po zlu?

Sećate se Alfreda Nobela? To je onaj čika što je izumeo dinamit. Ali, umesto da isti bude korišćen u svrhe građevinarstva (dinamit, ne Alfred), što je bila inicijalna Nobelova ideja, čovečanstvo je uspelo da dinamit zloupotrebi na razne kreativne načine.

Nije do dinamita. Do ljudi je.

Dakle, nije do interneta. Do nas je.

U proteklih mesec dana imala sam mali eksperiment. Okej, ljudi koji me prate na mrežama ne misle da je to baš tako malo. Jer, izgleda da je biti offline mesec dana postao izazov nad izazovima. Kao da gradiš kuću. Ili kao da gradiš kuću, pa na pola rešiš da je porušiš. I odmah sam dobila na desetine pitanja, a sva su se svodila na jedno: KAKO si uspela?

The point is: kao i kod svakog cilja, nije poenta u tome da se sizifovski trudiš, grcaš i mučiš da uspeš. Radiš ono što bi trebalo da uradiš. Nisam se trudila da uspem. Prosto sam bila offline. Kraj priče.

Ono što me je kao online preduzetnicu najviše zanimalo, jeste kako će se cela ta moja odsutnost odraziti na moj posao. Da li će ljudi otići? Zaboraviti me? Da li će me preplaviti FOMO (Fear Of Missing Out; anksioznost prouzrokovana uverenjem da nešto propuštamo na mrežama ako nismo online)?

I šta se desilo, pitate se? Nije se desilo ništa. Nisam imala FOMO. Sve što je bilo za mene važno, čekalo me je. Da li sam nešto propustila? Verovatno. Ali je još verovatnije da to i nije bilo za mene.

Pokušali su da me naplaše činjenicom da algoritmi društvenih mreža ne ljube te što malo, malo, pa nestanu. I istina je, algoritam te tera da postuješ, postuješ, postuješ. Komentarišeš, lajkuješ, snimaš, objavljuješ. Međutim, doživela sam malo prosvetljenje na tu temu. Kosmički avgust, kažem ja. Postoje dve vrste ljudi na mrežama: ona koja postuje da bi ugodila algoritmu i ona koja postuje da bi ugodila sebi, pa samim tim i svojoj zajednici. Velika sam ja devojka da bih ugađala algoritmu. I hvala Univerzumu da je tako.

Mogla bih reći da sam neko vreme živela blaženo. Zdrava hrana, šetnje od 5+ kilometara, kundalini joga izazov, više od dve i po litre vode dnevno. Novi kurs o pisanju. Stvaranje nove knjige. Kreiranje novih programa za moje ljude. DI-SA-NJE. Moderno rečeno: JOMO.

Šta je sad pa to?

S druge strane FOMO sindroma, živi JOMO. Joy Of Missing Out. To je ono kad uživate u onome šta radite sada i ovde, umesto da skrolate po društvenim mrežama i opsesivno upijate šta sve drugi ljudi rade. Zvuči kul, i potpuno njuejdžerski. Živeti u sadašnjem trenutku. Prvih 15 dana imala sam osećaj da su mi i zvezde naklonjene u tom poduhvatu. Uživanje u tome da me malo nema.

Međutim.

Pojavilo se prvo kao mala misao. Zašto bi trebalo da uživam u tome da me malo nema? Zar to nije moje pravo, moja odluka, moje vreme? Zašto me samo nema malo? Zar ne bi trebalo uživati u svemu što radimo? Delovalo mi je kao da svi mi koji odemo offline, sa tom navodnom, bučnom i unapred isplaniranom uživancijom teramo mini inat. Kome? Strahu. A gde je tu spontanost?

JOMO je samo druga strana istog novčića. S jedne strane živi strah, s druge strane navodno zadovoljstvo, koje zapravo prestaje da bude zadovoljstvo onda kada shvatiš da ga sprovodiš u inat strahu. Da bi nešto dokazala. Pokazala kako možeš. Stoička škola, not my cup of tea.

JOMO ne bi postojao da ne postoji FOMO. Sve dok imamo potrebu da budemo offline da ne bismo bili online, i dalje živimo u nekoj vrsti zavisnosti. Naravno, lepše je, i manje strašno zvuči kada si ovisnik o šećeru nego o heroinu. Isto tako je mnogo ugodnije da budete u JOMO zoni, nego u FOMO. Ali na kraju dana, sve je to zavisnost.

Ja sam zvanično završila sam ovakvom vrstom izazova. Shvatila sam da ne moram da dajem fensi imena svom umoru. Ne moram da objašnjavam zašto mi je potreban detoks od miliona informacija koje u toku dana obradim. Ne mora da se zove nikako, prosto mi se nekad ne da. Ne moram da tražim dozvolu od Bogova Interneta kako bih plesala svoj ples, da to objavim ili ne objavim na mrežama, u skladu sa sopstvenim osećajem.

FOMO & JOMO gube trku u odnosu na filozofiju obraćanja pažnje. Ne moraš da budeš online. Ali ne moraš ni da objaviš celom svetu da si offline. Tako potireš uživanciju.

Isključiš notifikacije. Uključiš notifikacije. Sva sreća, sve je vrlo jednostavno i na jedan klik. Najvažnije je kako se povodom toga osećaš. Jer, na kraju balade, ono kako se osećamo, jeste najvažnija notifikacija od svih koje ćemo ikad dobiti.

Sigurno će vam se i ovo dopasti

14. aprila 2021.
Štrudla sa makom ili poučna priča o pretpostavkama

Verujem da već znate i sami: ja ne verujem u bla-bla sadržaj, a „10 načina za ovo ili ono“ prosto nije moj stil. Kao i za sve u životu – verujem u iskustvo i u dobru priču. A današnja priča vodi nas u vreme kada sam se jednom baš, baš mnogo zaljubila. A znate kako […]

29. marta 2021.
BURNOUT – sindrom koji ne bira

*Pre nego što se udubim u temu, želim jasno & glasno da napomenem da nisam terapeut, psiholog, niti sam stručna kada je oblast mentalnog zdravlja u pitanju. Tekst je nastao kao interpretacija, zapis i uvid mog ličnog iskustva i kao takav ne služi u svrhe lečenja burnout sindroma. E sad, znate onu priču: Neko je […]

4. januara 2021.
5 esencijalnih pitanja koja bi trebalo da postavite sebi pre nego što uopšte počnete da pišete

Ne znam da li ste čuli za onu izreku: „O čoveku više možeš da saznaš po pitanjima koja ti postavi, nego po odgovorima koje ti da.“ Iskreno, meni je ova tvrdnja prilično legla, jer… ja sam vam ona osoba u narodu poznata kao pola žena, pola „Zašto?“ Od malena sam pravi mali radoznalac (toliko da […]

LJUBAV NA PRVI KLIK

SoulBuzz newsletter

Prijavite se na SoulBuzz, najšarmantniji newsletter u vasioni. Saznajte zašto preko 10 hiljada ljudi svake srede sa nestrpljenjem iščekuje, do kraja čita, rado šeruje i svim srcem voli ovaj mejl.
SoulBUZZ
Plus, čim se prijavite i potvrdite svoju prijavu, stiže vam i buzz iznenađenja.
A ko od vas ne voli iznenađenja?
Mapa sajta
Prijavite se na SoulBuzz newsletter
COPYRIGHT © SNEŽANA MARKOVIĆ | SVA PRAVA ZADRŽANA
COPYRIGHT © SNEŽANA MARKOVIĆ | SVA PRAVA ZADRŽANA
Made by: R.M.F.