Ko još veruje u juče?

9. jula 2017.

Sviraju danas The Beatles u kolima:

„Yesterday, all my troubles seemed so far away. Now it looks as though they’re here to stay. Oh, I believe in yesterday…“

I ja pomislim po koliko su osnova ovi stihovi pogrešni. Ne – netačni. POGREŠNI. Generacije su na tome odrasle. A stihovi se pretvorili u uverenja. Korisna? Ne bih rekla.

Na žalost, poznajem toliko ljudi koji žive u juče i prošlost je njihova religija. Ako malo bolje razmislim, do pre samo par godina i ja sam bila jedna od njih.

Od tada se desilo mnogo toga. Selidbe, terapije cvetnim kapima, meditacija, joga, NLP, bolest, otkazi, ljubav, sopstveni posao, porazi, uspesi, suze, smeh, igra, leptirići šarenići, iskra, treptaji. Život. Neke tuge sam otpatila, neke lekcije naučila. Neke i nisam. Neki ljudi su zauvek otišli iz mog života. Napravili prostor za neke druge, nove, čarobnjake. Ne žalim. Zahvalna sam. Sve je to deo procesa u kome je moje okruženje moje ogledalo. Sviđa mi se taj odraz danas.

Plašiš se jer ne znaš šta će sutra biti? Ma idi… Big deal! Ko uopšte zna? Nisi jedina osoba koja se plaši. I samo zamisli da znaš… da li bi onda bilo vredno življenja?

Prošlo je vreme trke za odrednicama, dokazivanjem i traženjem potvrda. Alan Watts kaže da je pokušaj definisanja sebe isto što i pokušaj da ugrizete sopstvene zube. Nemoguća misija. Dodala bih – i potpuno bespotrebna.

„Suddenly I’m not half the man I used to be…“ I radosna sam zbog toga. Nisam ni pola one žene koja sam bila juče. Danas sam puta dva. Žena i po. Nekome usud, nekome inspiracija. Samoj sebi prijatelj. Može li bolje od toga?

Jedna mudra žena, koja nije bila filozof kao Alan, bar ne po tituli, mi je rekla: “Najbolji način da upropastiš svoj život je da se stalno pitaš šta si mogla bolje da uradiš”. I ja joj verujem. Jer, da sam mogla, ja bih. Nisam mogla. Svi radimo najbolje što umemo u određenom trenutku.

Ovih dana me najviše veseli percepcija drugih ljudi mog lika i dela. Jedno divno mlado biće mi je reklo da sam inspiracija, i da sve što radim jeste autentično. Jedno drugo drago biće je skupljalo hrabrosti nedelju dana da mi napiše poruku na FB-u. To me je istovremeno raznežilo i nasmejalo. Zašto bi mene neko tako doživljavao? Izgleda da inspiracija i autoritet leže u jednostavnosti, nesavršenosti, ranjivosti. Eto, toliko je prosto.

Toliko truda oko stvaranja slike života koji ne živimo. Čemu tolika frka, to si što si, zar to nije sjajno? Izmislili su nam instant ulepšavanje stvarnosti. Onoliki filteri na aplikacajam za fotografije. I sama ih nekad koristim. I tad znam da nešto nije u redu. Ne na fotografiji, u meni. Ne postoji filter za sreću. Dok se trudimo da se dopadnemo svetu mi jurimo svoj rep, kao uroboros. A kad prestanemo da se trudimo…pogodite šta? Svet nas zagrli. Nema nas puta dva. Jedni smo. Jedinstveni. Ne juče. Ne sutra. Danas.

“This is the real secret of life – to be completely engaged with what you are doing in the here and now. And instead of calling it work, realize it is play.” Alan W. Watts

A ja sam se napokon izlečila od svih ego tripova i uopšte ne marim. Kako znam da jesam? Prestali su da me ljute drugi ljudi koji su ego manijaci. Uvek nas kod drugih ljuti ono šta nas kod nas samih ljuti. Ne možeš pobeći od onoga što jesi, osim ako se baš, baš ne potrudiš. Mada i tad nije zagarantovano.

Po prvi put u životu vreme provodim ne radeći ništa, prevedeno na jezik normalaca: radim posao koji volim po deset do dvanaest sati dnevno. I gle čuda…Ostane mi vremena i za druženje sa detetom, kao i za ispijanje kafa sa prijateljicama. Nikad dosta inspiracije. Tema nedelje su neodlučni muškarci. Zaključak nedelje je da ne trošite svoje vreme i svoj život na one ljude koji su neodlučni po pitanju vas. Ni juče, ni danas, ni sutra. Nikad.

Verovati u juče je utopija. Postoji li uopšte to juče ili samo naša interpretacija istog? Šta je tu istina, ko će znati? Nemojte da proživite još jedno leto, misleći o svim greškama koje ste napravili proletos, plašeći se da ih ne ponovite u jesen. Nemojte ni da preživljavate. Živite.

I believe in today, today.

Verujem u sad, sad. Verujem u igru. Leptiriće šareniće. Iskru. Treptaje. Život.

Samo ovaj momenat postoji. I jedino šta je važno je šta ćete da uradite u ovom momentu. Naravno, ako imate dovoljno sreće i pameti da ga osvestite, osetite i uhvatite.

Šta čekate?

Sigurno će vam se i ovo dopasti

14. aprila 2021.
Štrudla sa makom ili poučna priča o pretpostavkama

Verujem da već znate i sami: ja ne verujem u bla-bla sadržaj, a „10 načina za ovo ili ono“ prosto nije moj stil. Kao i za sve u životu – verujem u iskustvo i u dobru priču. A današnja priča vodi nas u vreme kada sam se jednom baš, baš mnogo zaljubila. A znate kako […]

29. marta 2021.
BURNOUT – sindrom koji ne bira

*Pre nego što se udubim u temu, želim jasno & glasno da napomenem da nisam terapeut, psiholog, niti sam stručna kada je oblast mentalnog zdravlja u pitanju. Tekst je nastao kao interpretacija, zapis i uvid mog ličnog iskustva i kao takav ne služi u svrhe lečenja burnout sindroma. E sad, znate onu priču: Neko je […]

4. januara 2021.
5 esencijalnih pitanja koja bi trebalo da postavite sebi pre nego što uopšte počnete da pišete

Ne znam da li ste čuli za onu izreku: „O čoveku više možeš da saznaš po pitanjima koja ti postavi, nego po odgovorima koje ti da.“ Iskreno, meni je ova tvrdnja prilično legla, jer… ja sam vam ona osoba u narodu poznata kao pola žena, pola „Zašto?“ Od malena sam pravi mali radoznalac (toliko da […]

LJUBAV NA PRVI KLIK

SoulBuzz newsletter

Prijavite se na SoulBuzz, najšarmantniji newsletter u vasioni. Saznajte zašto preko 10 hiljada ljudi svake srede sa nestrpljenjem iščekuje, do kraja čita, rado šeruje i svim srcem voli ovaj mejl.
SoulBUZZ
Plus, čim se prijavite i potvrdite svoju prijavu, stiže vam i buzz iznenađenja.
A ko od vas ne voli iznenađenja?
Mapa sajta
Prijavite se na SoulBuzz newsletter
COPYRIGHT © SNEŽANA MARKOVIĆ | SVA PRAVA ZADRŽANA
COPYRIGHT © SNEŽANA MARKOVIĆ | SVA PRAVA ZADRŽANA
Made by: R.M.F.